Imamo 8 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 8 Gosta
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 60 dana Čet Feb 01, 2024 6:56 pm
forex
Forex Detaljni vodic po svijetu Forex-a, najveceg svjetskog finacijskog trzista. Uz osnovna objasnjenja o tome sto je Forex i o njegovim principima, naci cete i detaljna objasnjenja za trgovanje s numerickim primjerima. Na poklon svim posjetiocima besplatni software za pracenje globalnog trenda.
Reputation : 1 Datum upisa : 16.09.2011 Godina : 75
Naslov: Re: Ljubavna priča br. 26: "Razumeo sam njen pogled" Sub Mar 06, 2021 10:58 pm
Ljubavne priče uličnog svirača – priča br. 26: Razumeo sam njen pogled
Vraćao sam se biciklom iz jednog sela, gde smo davali godišnji pomen jednom upokojenom. Hasenaueru. Inženjeru. Ne znam ni čega je bio ineženjer. I onda kad sam već bio duboko na ovoj strani prodje pored mene, takodje na biciklu, jedna mlada lepa žena. I ono, kol`ko ide brzo bicikl, je li, njen i moj, po dve`st kilometara na sat, vidim ja njen pogled. Vrlo interesantan. Onako, za mene. Ne kao kad neko prodje bez veze. To je već bilo na samom ulasku u grad. Ja skrenem u ulicu desno, da vozim prema mojoj kući i onda pomislim na njen pogled i kažem sebi: „Daj, govedo, ako razumeš poglede vrati se i vidi o čemu se radi.“
I okrenem ja bicikl i udjem nazad u onu ulicu kroz koju sam prošao i kojom je ona dalje produžila. I vidum nju tamo dalje da vozi sada mnogo sporije i – okrenula je glavu na moju stranu. Videla je da ulazim u sad, da kažem, njenu ulicu i okrenula bicikl kao da će da vozi prema meni, na šta se ja obradujem, pa posle par metara okrene bicikl da nastavi dalje u onom pravcu u kom je generalno i vozila, pre nego što su nam se pogledi sreli; na šta se ja razočaram. Kad ona ponovo okrene i doveze se do mene. Stane ona biciklom meni zdesna. I ja gledam: mnogo lepa. mlada žena, ali mi nekako zapuštena. Pogledam njene ruke. Neke brazde radničke na dlanovima. Nokti, onako – zapušteni. I haljina, … Ali lepa žena; baš! Mlada, ne mogade se reći više od dvadeset pet, šest godina starosti. I kažem ja njoj: „Mi smo se negde već sreli. Možda jednom isto ovako u prolazu.“ I ona kaže: „Jesmo. Ti si bio razumeo da te ja želim ali nisi stao.“
„Pa, rekoh, ima tome jedno dve, tri godine.“ A ona kaže: „Pa tako.”
“E, pa, vidiš, ja već osam godina nisam bio telesno ni sa jednom ženom.” – mada sam tu slagao, jer prošlog leta sam bio tri meseca sa jednom Kenijkom u vezi i možda smo telesno bili tri puta, u vrh glave, pošto je ona radila po smenama i bila uvek toliko umorna da je dolazila kući i odmah odlazila u krevet, pa se prala tek kad ustane, Nije problem bilo to kad se ona prala, već što je stvarno bivala umorna na smrt. Devet sati rada stojeći uz tekuću traku, sat vremena do radnog mesta, sat vremena nazad do mog stana … Pa kako da ima vremena i snage za seksualne odnose. I ja ju nisam dirao. Čuvao sam ju i negovao kao da je moje dete. A ono što se tiče seksa sa njom je bilo tako da je htela da uživa i ja sam njoj radio sve lepe stvari, a ona je bivala toliko umorna da sam ja na kraju jedva dolazio do orgazma. Misliš ono: „Hoću li, neću li, šta ću, kako ću, s kim ću, …“ Kad sam joj pomogao da od jednog Kosovara garažiste dobije automobil na otplatu i kad je dobila u najam mali stan u gradu – otišla je od mene i stambeno. Telefonirala je donekle dok nije sasvim upala u „mašinu za mlevenje mesa“. Mislim na sistem: radi, spavaj, zaradi, plati, pa sve ispočetka. Tako ja ovoj novoj nisam mnogo ni slagao jer ono sa Kenijkom i nije bila prava ljubavna veza ni pravo seksualno odnašanje.
I kažem ja ovoj sa biciklom: „Vidim ja da si i sada jednako lepa ali ne smem ja tek tako sa lepim ženam koje su sigurno seksualno aktivne, pa verovatno maksimalno.“ „Pa da. Imam ja jednog drugara, koji je slikar i … Šta da ti kažem ? Kako hoćeš. Ti se meni svidjaš.“ – kaže ona meni.
Spustimo mi tu biciklove i krenemo pešice u onom pravcu kojim je ona htela biciklom. Mada nisam pitao ni gde ide ni, koliko bi još trebala da vozi donde gde je nameravala da stigne. Ja o tome u onom uzbudjenju nisam ni mogao da vodim brigu niti da ju treznim obavezama i planovima njenim. Računao sam da ona zna šta mora, a šta ne mora.
Počelo je da pada veče. I, Bože moj! Ova mlada i ja počnemo da se ljubimo; pod jednim drvetom. Na neku desetinu metara se čulo da je tu neki svinjac. Ona sedne meni na krilo i meni se moj ukriti, a ja mislim hoću li da probam ili neću! Jer bolesti su tu u celom svetu, a o njoj ne znam ništa. Kad samnom počinje ovako brzo i lako možda joj je to navika i sa drugima, rutina, običaj, … Lako paljiva, … potrebita. I onda se setim onog Romanščenka, Ukrajinca, koji mi je rekao: „Ma jeb`o sidu. Jednom se živi i jednom mre.“ Kad smo tako on i ja razgovarali o polnim bolestima. Gledam ja sad nju kako je lepa i ne izgleda mi više zapuštena, a prijatno mirišljiva na smilje, bosilje, … ili seno, … ko bi ga znao u onom momentu na šta.
Ljubljenje sa njom? Milina koja ubija. Udara u hipotalamus. Povučem ja njene gaćice malo u stranu i počnem da ga uguravam. Udje on malo; `oće, neće; ono kad nije još sasvim tvrd kao pred špricanje kad se samozadovoljavam, pa kad bude pred kraj lep, debeo za ponos. A tamo svinje počeše da skiče, kao da se grizu medjusobno, pa protrčaše blizu pored nas neka deca. Sve mi to odvuče pažnju. Poremeti me i uplašim se da će mi moj omlitaviti. Ali nekako se on popravi u tom poslu i zadatku i uteram ja njega baš lepo celog i ona počne da stenje i podvriskuje. Meni tu ne bude jasno da li glumi, jer tako brzo da joj bude lepo – meni postade malo sumnjivo. A druga stvar – nemoj neko da nas čuje. Čuh i razgovore ljudi tamo u polumraku, pa pomislih: Nemoj da dodju da nas uhvate u šteti na tudjem imanju. I tu ona i ja rešimo da prestanemo sa radnjom. Krenemo mi nazad ka biciklovima pa u grad.
Dodjemo na glavni trg, a tamo mnogo ljudi. Ali baš mnogo. Kao da je jesenji vašar. Beše tu nekoliko grupa. Koje polno mešovitih koje odvojenih na muškarce i žene. Pa par terasa pred restoranima oko trga. Ona stane pred jednu grupu od trideset, četrdeset žena i poče nešto da im priča. Ja razumedoh da je ona neka aktivistkinja i udaljim se; da ju pustim da odradi tamo šta je naumila bila. I ja se zabavim sa jednim mladjim muškarcem koji se igrao sa svojom, pretpostavljao sam, ćerkom od tri, četiri godine. Dizao ju je na svoja ramena i spuštao. Kažem ja njemu da me raduje njihova igra i upitam ga da nije možda Vranjanac; pošto mi se učinilo po dijalktu da je južnjak. On mi reče da nije ali ne reče odakle je. Upitah ga kako se zove. „Stojan.“ „To je i vranjansko ime.“ – rekoh ja
„Da ali nisam Vranjanac.“ I, zaista, Stojana ima od Niša pa do Djevdjelije. I dobro, ode on i sad se ja okrenem da vidim šta radi ona moja nova mlada; nisam ju još ni pitao kako se zove. Kad – nije ona tamo pred onim skupom. Razilaze se one žene. Još ima mnogo ljudi i ja pomislim: “Ih, bre! Izgubio sam ženu! Kako ćemo se sad naći? Kad tamo, petnaestak metara od mene, neka žena, sva u crno obučena, viknu jako glasno: “Mišo!” – Kao što moja majka mene doziva.
Malo dalje od nje videh i moju mladu, koja je krenula ko zna gde, kako se okreće, a radosna što me vidi. Dodje ona, na moju sreću do mene. I sad mi krenemo dalje. Ja razmišljam o tome gde da je vodim i pogledam koji ključevi su kod mene. Jer nekad nosim onaj koji je za ulazak u zgradu u kojoj stanujem, koji je ujedno i za ulazak u stan i mali ključ za poštansko sanduče. A nekad imam i onaj svežanj od četiri ključa. Na kom je i ključ za ulaz u zgradu u kom je moj studio i ključ za ulazak u studio. I tu mi laknu što su mi tu bili svi moji ključevi. Pomislim: „Dobro. Vodiću je u studio. Ako bude htela da udje.“ Onda ona mene upita: “Jesi li razmislio o tome gde ćemo spavati? Imaš li neku vreću za spavanje? Neki madrac na naduvavanje?”
Ja joj kažem: „Ne brini! A kako ćeš ti s tim što ne ideš kući?” „Ja sam onom mom telefonirala da neću doći. A šta ćemo ti i ja dalje?” Upita ona jasno, gledajući me u oči kao da kaže: “Gukni, golube! “
“Pa ja – rekoh – nisam blesav da tako lepu ženu ne primim, a koliko ćeš ostati zavisi od tebe.” “E bolji si tu od mog tate.“ Uzviknu ona radosno. Pa pojasni: „Koji je zbog nekih tamo cigareta koje je krenuo da krade, ostavio mamu one večeri . Policija ga uhvatila na delu i bio je kažnjen zatvorom i – tako, mama i on su prekinuli.“
„Kakav peh, da mu naidje policija dok krade.“ – rekoh ja. „Aaa, mama ga je prijavila, jer nije htela da on zaglavi u takve poslove, a kad je izašao iz zatvora nije više ni došao kod mame.“
„Ni zbog tebe?“ „Nikad nije ni saznao da je mama bila trudna.“
„Nisi nikad videla svog oca?“ „Da. Nisam nikad videla svog oca.“ I tu ja, pred svim ljudima koji su prolazili pored nas, klaknem na zemlju, uzmem njenu desnu šaku u svoje obe i poljubim joj nadlanicu.
Ona me upita: „Da li me sažaljevaš ili me prosiš.” “Ni jedno ni drugo. Ti si tek četvrta osoba u mom životu koja ume da razgovara. Da sam sad ovde oko nas pitao nekog ko nikad nije video svog oca: „Nisi nikad video svog oca, koji je ostavio tvoju majku dok je bila trudna s tobom?“ Odgovorio bi mi sa „Ne.“ Misleći da mi odgovara da nije nikad video svog oca. Kad bih ga sad pitao: “Da li si ikad video svog oca koji je ostavio tvoju majku dok je bila trudna s tobom?“ – opet bi mi odgovorio sa „Ne.“ Meni si mogla odgovoriti samo sa „Da.“ jer ja tebe razumem ali ni tebi nije uobičajeno da ti odgovore sa „Da.“ kad im kažeš: „Dunav nije manji od Save.“ nego uglavnom čuješ „Ne.“ Isto kao i kad im kažeš: „Dunav je manji od Save.“ pa si tvoje „Da.“ pojasnila sa „Nikad nisam videla svog oca.“
„Lepo.“ – reče ona pomalo ironično; kao da kaže: „Baš si tupadžija.“ Na to ja rekoh samo ovo: „Pošto si siroče, ja ću te usvojiti.“
„A ne! Onda nećemo smeti raditi ono što smo radili pod drvetom. Ustvari šta ćemo smeti raditi – videćemo. Sad me samo interesuje da ono dovršimo. Tako lepo se onaj tvoj bio smestio.” Ja to primih kao pohvalu i pun samopouzdanja uzeh sad njenu levu ruku u moju. Pun samopouzdanja idem ja ulicama, više onako kao što konj zna napamet gde mu je dvorište, nego što sam o ulicama, gradu i ljudima razmišljao i kaže ona meni: “Ti si rečit. Trebao bi pisati romane.” “Pa – rekoh – sad da počnem da pišem šesti, a ni prvih pet niko nije pročitao, …”
“Pa ti pišeš!” – reče ona glasno i s vidljivim iznenadjenjem. Kao da je to bogzna šta vredno. Ja pomislim: „Tek ćeš ti videti šta ja sve radim.“ Ali joj samo rekoh: „Sve što radim i znam dao bih u znak zahvalnosti što moj organ pasuje optimalno tamo gde je večeras izvršio probni rad.“
“Prijatno mi je to čuti, al` nemoj mnogo mudrovati dok se pârimo. Budi majmun! Inače će ti mlohaviti i bez svinja koje skiče oko nas.” – reče ona s osmehom.
flyingjoymaker zaslužni član
Reputation : 1 Datum upisa : 16.09.2011 Godina : 75
Naslov: Re: Ljubavna priča br. 26: "Razumeo sam njen pogled" Ned Mar 07, 2021 10:02 pm
Prijem 
