„James Webb“ za pogled u prazne lobanje

Uvod:


U naukama koje se ne baziraju na materijalno proverljivim podacima – se priča svašta. 
A nama ostaje da takozvanim autoritetima u tim naukama verujemo ili ne verujemo.
Ja sam odavno prestao da im verujem i sad me je na ovaj video prilog izazvao cirkus oko teleskopa James Webb.
Da bih vam objasnio zašto se obraćam javno po toj temi, uzeću za primer nekoliko svetski poznatih naučnika.
Prvi je Carl Gustav Jung koji se bavio bolestima duše, a priznao je da ne zna šta je duša.
Zatim nam je koješta o Kosmosu tvrdio Steven Hawking:
Za jednu teoriju (valjda Strings teoriju) je dobio Nobelovu nagradu, pa se posle odrekao te teorije.
Albert Einstein je tvrdio nešto o zakrivljenosti vremena i prostora, a ne postoji ni prvo ni drugo. Da bi tu svoju tvrdnju dokazao – lažirao je rezultate jednog posmatranja pomračenja Sunca iz 1919. godine,  
Astrofizičari traže Još uvek graviton kao nosioca Gravitacije, iako Gravitacija kao sila ne postoji. Ne znaju šta je Tamna masa, ne znaju šta su Crne rupe, da li postoji Etar, ne znaju šta je tačno Kosmos, a šta je Univerzum, ne znaju zašto se sve u Kosmosu vrti i ne znaju zašto se Kosmos širi. Posebno je to što ne priznaju da postoji išta pre matematike i teleskopa: što ja nazivam Bogom; kao Skupom svih mogućnosti i inteligincijom za sva moguća rešenja u ovoj stvarnosti.


Tema:  
Sa psihološke tačke gledišta, tehnički termin „psiha“ se koristi da opiše bestelesnu prirodu ljudskog bića. Filozofi, sveštenici, antropolozi i pesnici za ovo koriste tehnički izraz „duša“.
Čuveni Karl Gustav Jung bio je ličnost koju je zanimala bestelesna priroda ljudskog bića, kako onda kada se ovaj bestelesni aspekt može posmatrati kao psiha, odnosno na kvazinaučan način, tako i kao duša, odnosno na kvazi- nenaučan   način.
Studirao je medicinu. Kao psihoanalitičara, zanimali su ga i psiha i duša. Dakle, za istu stvar, ponekad kao akademik, a ponekad kao ezoterik. Mnogo je putovao, video mnoge rituale, razgovarao sa mnogim šamanima i do kraja života ostao zbunjen kada je u pitanju psiha/duša.


On je sam rekao sledeće: 
„Ako je ljudska psiha nešto, ona je neizmerno komplikovana i neograničene raznolikosti koju je nemoguće pomiriti sa čisto instinktivnom psihologijom. Mogu samo da stojim u najdubljem divljenju i strahopoštovanju, gledajući u ponore i visine duhovne prirode, čiji vanprostorni svet sadrži neizmerno bogatstvo slika, koje su milioni godina živog razvoja akumulirali i organski zgusnuli. Moja svest je kao oko koje sadrži skoro najudaljenije prostore, ali psihički ne-ego je ono što neprostorno ispunjava ovaj prostor. A ove slike nisu blede senke, već prilično moćna psihološka stanja koja možemo samo pogrešno razumeti, ali nikada ne možemo lišiti njihovu moć kroz poricanje. Pored ovog utiska mogao bih da smestim samo prizor zvezdanog noćnog neba, jer je ekvivalent unutrašnjem svetu samo spoljašnji, i kao što ja do ovog sveta stižem posredstvom tela, tako stižem do tog sveta kroz medij duše.”
 
Da je Carl Gustav Jung znao kako radi mozak – znao bi da duša
ne postoji, nego postoji samo radno operativna sposobnost
mozga, pa kako ko šta shvati i prihvati.
Da astrofizičari znaju koja je razlika u sadržajima pojmova
„Univerzum“ i „Kosmos“ ne bi se stideli da za Univerzum kažu
„Apsolutno“ ili „Bog“.
Ali što su im vredniji instrumenti na usluzi to se više
potvđuju kao plitkoumni.
Sad imaju „James Webb“ teleskop i trljaju potiljke u
nedoumici kako da se otarase teorije „Velikog praska“.
Tvrde da je Kosmos (mada maloumni kažu „Univerzum“)
stariji nego što su mislili da je star.
A na osnovi čega su mu procenjivali starost pre, a na osnovi
čega sada sa „James Webbom“? 
Na osnovi starih teleskopa i ovog novog, tj. na osnovi  starih
i novih proračuna, koliko vremena treba svetlosti sa galaksije
koju smatraju najudaljenijom da stigne do Zemlje?
Zašto do Zemlje? Zar ne bi svoj Univerzum procenili
starijim da se sa teleskopom „James Webb“ nalaze na
drugom kraju Kosmosa?
Ako Kosmos uopšte ima prostorno-vremenski kraj?


Druga stvar je ova: šta nam govori svetlost neke udaljene
galaksije?
Koliko dugo, prema nekoj našoj jedinici za vreme (koje ne postoji!) putuje svetlost galaksije do nas da bismo ju videli i procenili koliko je stara?
Stvar je problematična zbog toga što mi ne vidimo galaksiju jer je njena svetlost stigla do nas, nego zato što smo bacili pogled na nju. To znači da sve što sada u Kosmosu vidimo jeste  sadašnjost, a ne trinaest i po ili, sa James Webbom, 18 milijardi zemaljskih godina dugo putovanje svetlosti od nje, udaljena galaksije do nas.


Ne verujete mi? Pa evo:
Gledajte zvezde bez teleskopa. Vidite da ih ima mnogo. I pretpostavljate da su neke dalje od onih za koje procenjujete da su najudaljenije. Ako je neka zvezda, prema važećim merenjima  astrofizičara, milijardi svetlosnih godina daleko, vi ju ipak ne vidite, iako je njena svetlost do Zemlje stigla. Šta to znači?
Ne treba vam teleskop da biste pojačali njenu svetlost, nego vam treba teleskop da biste pojačali vaš vid.
Kao što vam u starosti trebaju naočare da biste čitali sitna slova.
Uzmimo ovako: Noć je. Na astronomskoj opservatoriji ste napravili pauzu u osmatranju neba. Kad se vratite do teleskopa, pogledate preko njega na nebo i vidite par bliskih zvezda. Ili jaku svetlost za koji već znate da je galaksija, recimo, xy321. Kad na nju bacite pogled kroz teleskop vidite mnogo zvezda te galaksije.
Da li su one stajale pred teleskopom i čekale da vam se prikažu ili su uvek tamo u vrtnji oko centra galaksije. One su uvek tamo. I kad ih vidite i kad ih ne vidite.
Kad ljudi budu napravili teleskop jači od James Webba videće galaksije koje su još dalje od Zemlje i „zaključiti“ da je Kosmos (mada oni kažu „Univerzum“)  22 milijarde zemaljskih godina star. Itd. U zavisnosti od teleskopa.


Moj astrofizičarski diletantizam dozvoljava meni da kažem da su današnji astrofizičari beskičmenjaci među  autoritetima za matematiku i zemaljsku fiziku.
A da bi se shvatilo da ne postoji gravitacija, da bi se shvatilo zašto se sve u Kosmosu vrti, zašto je Sve, to jest Celo, to jest Bog večan kao inteligencija i savršen po rešenjima, a uz to polarizovan (ne na plus-minus, ni na muško-žensko) nego na svesni i nesvesno, treba imati mozak zdravog seljaka.
 
: I Ging Studio Solothurn:
„James Webb“ za pogled u prazne lobanje
*
Dragoljub M. V. P.
Srbin, diplomirani otac,
književnik i muzičar.
www.iging-studio.ch
www.flyingjoymaker.com
@serb001
14.mart 2024.