- Gravitacija je elektromagnetizam po sferama kosmičkih tela koja imaju svoje ose vrtnji. a u svojim jezgrima ili omotačima jedan od tri permanentna magneta: gvožđe, nikal i kobalt. Ili sva tri. Ako neko telo nema u svom jezgru feromagnetne hemijske elemente, pa čak ni dva bilo koja hemijska elementa od kojih je jedan teži, onda je to telo u Kosmosu „balon od sapunice“.
- Da bi telo sa jezgrom stupilo u vrtnju mora pasti na stazu vrtnje oko nekog dugog tela.
- Takvo telo, sa elementom svog jezgra i ostalim elementima kao izvesnim omotačem njegovog jezgra, stupanjem na stazu vrtnje oko nekog drugog tela, postaje dinamo; time što istovremeno jezgro tela zauzme poziciju kladiva oko većeg kosmičkog tela, sa svim ostalim elementima njegovog omotača;
koji (omotač, je l` te) tako stupa u dvostruku vrtnju: i oko svog jezgra, a i sa svojim jezgrom oko većeg svemirskog tela; oko kojeg je jezgro na poziciji kladiva.
- Pošto nebesko telo sa jezgrom ili omotačem od permanentnog magneta postane dinamo – postane, dakle, autonomni tvorac svog elektromagnetnog polja.
- Jezgra velikih nebeskih tela su na svojim lokalnim odnosima uvek centar „porodice“.
- U atomima, dakle, asteroidima (kao gromadama od istog materijala) kometama i takozvanim zvezdanim maglinama od jednog gasa nema elektromagnetizma po sferama, odnosno nema sile koju nazivamo gravitacijom. Jer tek telo u vrtnji, oko svog jezgra ili omotača od permanentnog magneta postaje dinamo; tvorac svog elektromagnetnog polja.
- Daljnji razvoj situacije u takvom telu je takav da neki atomi i jedinjenja njega mogu postati napunjeni elektromagnetnom silom,
a neki atomi nekih hemijskih elemenata njega to ne mogu.
- Daljnji odnosi medju zvezdama, planetarnim sistemima i galaksijama su odnosi tela na osnovi primarnog kretanja u Kosmosu; koje je vrtnja, odnosno na postojanju takozvane centrifugalne sile, koja ustvari i nije sila upotrebljiva za nešto drugo, nego je rezultat već uložene energije u to osnovno kretanje u Kosmosu; u vrtnju. Odnosno:
Galaksije padaju pod nadležnost Tamne mase.
- Centrifugalna sila nije nešto drukčije od neotpuštanja strele iz luka ili od neopaljivanja iz pištolja, puške, … U natezanje luka je uložena energija.
Tome sledi, kad se to poželi, otpuštanje uložene energije – pa izletanje strele, a centrufugalna sila u Kosmosu je već uložena energija „bacača kladiva“ koji ne otpušta kladivo, već ga drži na sajli, kanapu,
Sateliti koji se vrte oko nekih planeta su ustvari kladiva koja „kladivari“ ne otpuštaju, nego ih drže na odstojanjima sa kojih ne padaju neizbežno na planete, koje ih dovoljnim silama izbacuju iz zona neizbežnog padanja nazad na njih.
- Gasovi koji ne padaju ne tle planete ne mogu iz njenog elektromagnetnog polja ni izaći. Jer za odbeg od neke polarizovane planete treba ulog neke energije. A gasovi je nemaju dovoljno za odbeg
- Kao što ne postoji centrifugalna sila, kao sila primenljiva na nešto drugo, tako ne postoji ni centripetalna, jer je takozvana centripetalna sila samo odsustvo uloga energije u izazivanje vrtnje.
Centripetalna sila ne postoji nikad: ni kad nema vrtnje, ni kad ima vrtnje.
Link na YouTube video:
https://www.youtube.com/watch?v=OtzbTCFkkHY 
Prijem 
