Pošto su živa i neživa bića iz iste utrobe izašla onda je razumljivo da se dopunjuju u svakom smislu.
To ide dotle da nezbežnim nastankom mozga, kao instrumenta za transformaciju prostih energija u oplemenjenu – materija saradjuje tako da zadržava, pamti, radnje i proizvode uma.
Pa izlazi u susret umu na sledeći način:
Kad mi kažemo da smo nešto izmislili to znači da smo to nešto pomislili ili poželeli i materija je rekla: „Može!“
Ovo odobravanje novog izuma je moguće samo ako ne dolazi u sukob sa prethodnim dogovorima izmedju uma i materije.
Zato je u Bibliji lepo rečeno ljudima: „Ne berite plodove sa drveta znanja.“
A to je značilo: Ne žurite da saznate, jer ste nuki, nego čekajte da vam se objasni; da budete poučeni.
Da, recimo, nama Albert Einštein nije rekao da se ne može putovati brže nego što svetlost putuje – mi bismo došli do nekog predloga materiji da postanemo sposobni za trenutna prebacivanja kroz Kosmos.
Ali zasad ne možemo u Svemir jer ga ne poznajemo. Pored gore navedenih razloga za sastavljanje ove sveske je i ovaj:
Ne samo da objasnim suštinu Kosmosa, kako je nastao i kako traje, nego kojim predlogom materiji, koji ne dolazi u konflikt sa već datim i prihvaćenim predlozima, možemo postići da za par sati stižemo sa jednog kraja Kosmosa na drugi.
Ako Kosmos uopšte ima krajeve.
U atomima nema delovanja Tamne mase ni takozvanih subatomskih čestica, nego se tu radi o ponašanjima materije:
Kao što su u grčkoj mitologiji, za svaku delatnost u ekonomiji i za svako mentalno stanje čoveka, bili „zaduženi“ Bogovi, tako se ponašanjima materije pripisuju postojanje subatomskih čestica, zasad ih ima oko dvesta poznatih. Psihologija atoma.
Naučnici 19-og veka su pokušali da utvrde postojanje medijuma za sva velika kosmička tela, koji su imenovali Etar, jer su pretpostavljali da sva kosmička tela plivaju u nečem, kao što ribe plivaju u okeanu.
Najpoznatiji tragači za Etrom (Michelson i Morley) su omanuli jer su materijalno-merljivim stvarima (zrakom svetlosti i ogledalima) pokušali registrovati primarno nematirijalno: što je bilo isto kao da ribe pokušaju sebi objasniti Golfske struje, bez da išta znaju o temperaturnim delovanjima Sunca na vodu (isparavanje), o oblacima i kišama; o hladnim i toplim vetrovima, atmosferskim pritiscima, ...
Crne rupe su virovi, vrtlozi i tornada Tamne mase na tačkama presecanja faza; faze dogadjanja sa kontra-fazom (sećanja):
Crne rupe „otimaju“ oplemenjenu energiju (desetu) od faze dogadjanja (devet sirovih enegija) u korist kontra-faze (sećanja). Faza sećanja je takozvana kosmička inteligencija.
Dakle: polarizaciju Univerzuma ne može iskazati besadržajno Ništa, niti ono u kojem „plus-minus“ i „muško-žensko“ nemaju svrhu: U Skupu svih ideja. Ništa je ništa. Ideje su funkcionalne sadržajem, a ne polovima. S toga, polarizacija Univerzuma nastaje samo trećim konstitutivnom delom Njega: Kosmosom:
Polaritet Univerzuma polaritetom Kosmosa i kontra-Kosmosa je ono što predstavlja skica koju znamo kao Jin i Jang. Jer to nije prost simbol za sve ekstreme u Kosmosu nego je znak za Tao; koji je entitet sa realnim Skupom svih ideja, realnim Kosmosom „ispred ogledala“ i realnim Kosmosom (kontra-Kosmosom) „iza ogledala“. U foliji Ničega.
Sve što jednom nastane – dvostruko nastane, dvostruko traje i dvostruko nestaje. Dogodjeno i odmah zapisano.
Koji pol Kosmosa je ispred ogladala, a koji je iza ogledala jeste stvar pozicije posmatrača. Važnije je da pamtimo da je Kosmos dvofazno funkcionalan.
To znači da je potpuno ostvareno ljudsko biće u Kosmosu, istovremeno na fazi-prim živ, na osi „x“ kapital Apsolutnog i na fazi-kontra arhivirana inteligencija. Jer inteligentan je samo nesebičan čovek. A čovek koji se u ljubavi daje kao da se zahvaljuje ocu i majci, ne očekujući više nikakav ekvivalent za svoju ljubav, jer zna da je ličnom inteligencijom dobio sve, sigurno nije sebičan.
Sad nam ostaje da objasnimo kako iz Tamne mase kao potencijalnog naboja (nulte forme energije)
nastaju hemijski elementi, koje registrujemo u Kosmosu i koje ona ispusti da „padnu pod kontrolu“ nje kao jedanaeste forme energije; gde je ona opšta gravitacija Kosmosa. Da bi se to razumelo neophodno je objašnjenje progresivno-regresivnih vezivanja elektromagnetnih talasa, grupisanja muzičkih tonova u tzv muzičke akorde i progresivno-regresivnih ljubavnih odnosa medju ljudima u Kosmosu, tj. na Tamnoj masi kao jedanaestoj formi energije.
Znači. ovo je važno za razumevanje stvaranja stabilnih hemijskih elemenata Mendeljejevog sistema na Tamnoj masi nulte energetske forme; pre Jovanovog svetla, reči, mraka i čoveka. Jer pre hemijskih elemenata nema nikog kome bi Kosmos trebao ili nešto značio.
Muzika je u Univerzumu ono slušljivo kojim se da shvatiti i vidljivo i nevidljivo.
Ceo opseg slušljivog odgovara opsegu vidljivog i nevidljivog: Kako je u muzici tako je na elektromagnetnim talasima u spektru svetlosti. Ono što znamo u muzici trebamo primeniti na raspon svetlosti: Sve to važi i za karaktere ljudi.
Zato:
link na YouTube video:
https://www.youtube.com/watch?v=FfM2BKqYbh0
Prijem 
