Hijerarhija „duša“ upokojenih Zemljana

zaslužni član Reputation : 1 Datum upisa : 16.09.2011 Godina : 75

Kao početnik u interesovanjima za takozvane duhovne stvari, čitao sam sve što se sedamdesetih godina prošlog veka moglo naċi na srpsko-hrvatskom jeziku. I pošto nisam bio zadovoljan onim što sam pročitao - počeo sam sâm tražiti odgovore. Svi koji su sebi dozvoljavali da o tzv. duhovnim stvarima poučavaju, su govorili i pisali da nešto od čoveka ostane kad umre njegovo telo. To je tačno. Medjutim, nisam bio zadovoljan tvrdnjama o tome šta od čoveka netelesno ostane, gde ostane, koliko dugo traje, kome ili čemu traje i zašto traje; pošto bi moglo propasti kao i telo što propadne.
U medjuvremenu sam odgovore na sva ta pitanja našao i postavio pismeno u mnogo tekstova.
Sad, kao prvo, da preciziram, da ono što neki smatraju dušama umrlih ja razumem kao seċanja: lična nevažna, lična važna i društveno važna. Ova dva poslednja smatram korisnim znanjem, a prvo smatram društveno nevažnim podacime inteligentne jedinke: bez obzira na to koliko inteligentne ili čak i slabo inteligentne.
Kao drugo, bilo koje seċanje živog ili upokojenog ċu i ja ovde imenovati „dušom“, ali da ne smeċete s uma sledeċe: Nema smisla o dušama razgovarati kao o entitetima nezavisnim od tela pre rodjenja tela; niti posle smrti tela. Sa telom se radja i „duša“, to jest sposobmost mozga da radi u interesu tela kojem pripada.
„Duša“ umre funkcionalno sa telom ali dalje egzistira sa onim što je stekla u telu. Traje kao neka knjiga. To znači sa svim radostima i nesrećama, koje je mentalno biće učinilo sebi; čineći koješta sebi i drugima. A da nešto novo doživljava ili zaključuje - ne može biti bez mozga, jer je, kako rekoh, „duša“ aktivnost mozga po pitanjima od interesa nosioca mozga.
Dakle, izgleda kao da život, s obzirom na kratkotrajnost čoveka na Zemlji, nema smisla; ako gledamo na cikluse Apsolutnog, pa s obzirom na to – možda je čoveku bolje da se odmah ubije; čim shvati da ništa nije večno.
Ipak, vidimo da mnogi ljudi radije žive glupi i srećni, nego što teže blaženstvu za „ovde“ i „tamo“. Mada je za blaženstvo potrebno mnogo manje truda nega za sreću. Blaženstvu je blizu svako ko nije sebičan, ko nije svadljiv i ko ne čini drugima zlo. Znači, za blaženstvo je potrebno malo mozga i pâr nedelanja, a za sreću je potrebno mnogo delanja u gluposti.
Umrli nastavi relativno ograničeno trajnu energetsku egzistenciju sa temama svoga blaženstva za ovde i tamo ili sa temama svoje borbe za sticanje sreće ovde.
Posle smrti tela neka „duša“ dobronamernog bivšeg je aktivna toliko malo koliko i u živom dok spava i sanja.
E sad: kad živ spava i sanja nije mu isto da li sanja zveri i akrepe ili cvetne livade, muziku i lepe ljude. Jer „duša“ umrlog egzistira sa celim intelektualnim kapitalom koji je ovde stekla. Nema popravki. Nema brisanja.
Žalili mi pokojnika ili ne – ne možemo za njega ništa učiniti. Sa poslednjim izdahom svojim - ne može više ni on u svojoj zalihi seċanja nešto promeniti.
O smislu življenja u telu se može razmisliti na osnovi ove činjenice: Sve ima svoj kraj. Sve nestane i prestane kad-tad. Sve što pošten čovek u svom životu doživi čini njega sreċnim ili blaženim. Činjenica je ta da ljudsko biċe može egzistirati blaženo i u telu, na ovoj planeti, milionima godina dugo. Blaženo i aktivno; sa svim radostima tela i uma svog. Da bi se to ljudima desilo morali bi svi ljudi dug život u zemaljskim telima želeti, pa novouspostavljenom genetikom ljudskih biċa imati trajna „defragmentiranja“ mitohondrija.
Što je pokazala i dokazala dr Aleksandra Trifunoviċ iz Bara, na Institutu „Karolinska“ u Stockholmu. A što je bilo objavljeno u naučnom časopisu „Nature“.
Zlotvorima nije prijatno ni u ovako kratkim životima, pa je sasvim sigurno da zlotvori ne mogu biti pozitivni faktori novog genetskog ustrojstva vrste čovek, nego su ometajuċi. Zato zle ljude moramo odvajati od nezlobnih i dobrodelatnih, a najzlobnije - po zakonima ljudskih zajednica - beskompromisno uništavati. Jer su i oni (zlobnici) beskompromisno sebični.
Ako smo veċ Inteligencijom, u Skupu moguċnosti, nužni i neizbežni u Kosmosu, a Inteligencija nam nudi moguċnost da za poslove oplemenjivanja sirove energije uživamo koji milion godina u radostima na ovoj planeti - slaboumni smo ako se za tzv. „besmrtnost“ od par miliona godina ne odlučimo, nego živimo i dalje ovako, globalno gledano, primitivno.
Objasnio sam kako se lako menja genetski kod vrste: Nikakvom dugotrajnom evolucijom, nego kroz jednu jedinu generaciju roditelja i novorodjenih.
Oko tog življenja na dugi rok stoje dve stvari:
Mi ljudi smo, kao i druga inteligentna biċa u Kosmosu, biċa sa svrhom tansformisanja sirove energije (izražene kao devet prostih u elementima i jedinjenjenjima) u desetu; koja je energija sa identitetima; mislima. Oplemenjena.
Pastiri ljudskih duša su psihoinženjeri iz naučno tehnološki razvijenih civilizacija, koji jednu plemenitu ljudsku dušu čuvaju za kopiranje u nova tela, u nove biološke nosače; u nova biċa sa istim fizio-mentalnim kapitalom i karakteristikama nekog upokojenog; koji se za života na Zemlji razvio do opšte koristi. Za Zemljane je to kao kad bi stočar pustio u divljinu svoje krave čim počnu davati mleko. Pa onda dodju radnici neke mlekare i pokupe odrasle krave.
Ako mi ljudi želimo svaki sebi i vrsti ovde dugo živeti onda moramo izvesti korekciju na genetskom kodu našem; koja omoguċuje egzistenciju ponaosob u originalu. A ne kao kopirani u jednog, desetine ili stotine.
To sve znači da je psiho-inženjerima svejedno da li mi Apsolutnom služimo, kao biċa sa svrhom, intelektualno originalni ili od njih (psiho-inženjera) iskopirani.
Svaka ljudska kopija egzistira u zabludi da je original: U kopiranom telu opet ima mozak i može dalje konkretno živeti i intelektualno napredovati. Ali takvi origunali i takve kopije nisu suštinski različite. Jer i ovde i tamo egzistiraju same sa sobom. Kao, rekoh, ukoričene knjige.
Bio- i psiho-inženjera sigurno nema u Kosmosu toliko koliko ima fizikalno-fizioloških ostataka kojekakvih inteligentnih biċa Kosmosa, da bi ovi/oni inženjeri mogli sve ponovo uteloviti ili, kako veċ, kopirati. A besmisleno je očekivati da se Bog bavi takvim sitnicama. Tj. nema osnove očekivanjima da ċe pogrebeni Zemljani ustati iz grobova. Jer kakva bi to diskriminacija od Boga bila ako bi vaskrsavao samo Hrišċane, a ne i ljude drugih vêra i one umrle pre rodjenja Isusa Hrista. Mada nije isključeno da ċe bio- i psiho-inženjeri iz seċanja planete fizio-fizikalno aktivirati sve ikad pogrebene dobronamerne ljude. Ako se sad neko pita o hrani i infrastrukturi desetina milijardi „vaskrslih“ i živih na Zemlji neka zna da energetska biċa, ni vaskrsla ni živa, za svoju egzistenciju ne trebaju ni hranu, ni auto-puteve, ni kanalizaciju, ...
Definitivno, sve se svodi na vrednost seċanja upokojenih.
Oni koji su na Zemlji živeli kao dobronamerni ljudi ostanu svakako u sferi personalnih seċanja sami sa sobom; nekomunikativni medju jednakima, a pogotovo nekomunikativni sa tzv. prosvetljenima, osvešċenima, blaženima, tj. ostanu nekomunikativni s Bogom.
Kao što prvopomenuti nisu razumevali drugopomenute za života u nihovim telima, tako ih isto ništa ne privlači u zagrobnim trajanjima njih. Prosvetljeni i blaženi žive komunikativno medju sobom i sa Univerzumom.
Jer su se za sve ljude i Univerzum otvorili svojim saznanjima još za vreme egzistiranja u zemaljskim telima. Oni koji su živeli zlotvorno na Zemlji ċe doživeti spas kad budu kao skupovi seċanja izbrisani iz seċanja planete. Tog spasa zlotvori neċe biti svesni, ali spas je spas. Živ čovek se probudi sa olakšanjem iz sna punim grozota i opasnosti u snu. A upokojenim zlotvorima ċe doċi spas, koji neċe uživati, jer ċe biti bačeni nazad u neki oblik sirove energije. Dakle neċe egzistirati ni sebi kao neprijatan oblik energije sa sadržajem. Seċanje zlodelnika je negativna energija u Celom, pa je onda za egzistenciju dobronamernih funkcionalnije razrešiti ju u besadržajnu.
Na kraju se mora priznati da svaki čovek može postaviti pitanje: Na kojoj osnovi se sme tvrditi da duše upokojenih prosvetljenih Zemljana egzistiraju potpuno aktivno sa i u apsolutno postojeċem Bogu? Kao što su živeli utelovljeni na Zemlji (ili gde veċ). Pa, evo:
Svedoci smo da na Zemlji ima živih biċa kojima je scena življenja i mentalnog razvoja voda ili nadzemlje; konkretno: drveċe, planine i niži slojevi zemaljske atmosfere. A uz njih, ni životinje koje žive u šumama, prašumama i plitkim slojevima tla planete - ne postižu ništa u takozvanom duhovnom razvoju. Kao što za milione godina na Zemlji nisu ništa postigle vrste dinosaurusa: Bez govora, bez prstiju i hodanja Apsolutno ne mogu shvatiti ni ribe, ni ptice; kao što to nisu mogle ni uzimrle životinjske vrste. Svaki inteligentan čovek shvata vrednosti znanja, iskustva, rada i veština jednog poljoprivrednika i vrednosti točka, zupčanika, navrtke i zavrtnja, parnog lonca, šivaċih mašina, električnog motora, elektronike u celini, prijatnosti u umetnostima, ... Sve što nam je od koristi za život na Zemlji je direktno ili indirektno neophodno za razumevanje Univerzuma i nas ljudi u njemu.
Tako da se sme reċi da su poljoprivreda i tehnologija u službi duhovnog razvoja pripadnika vrste „čovek“. U službi izgradnje morala. U službi filozofije.
Što su nekad bili luk i strela.
Od umetnosti najkorisnija za duhovno-filozofski razvitak ljudi je muzika. Mada je holografija višlja umetnost; jer je oponašanje u sferi prvog egzistirajuċeg: u Svetlosti. Poezija i proza su igrarije uma; koje mogu imati i obrazovne vrednosti, ali su prvenstveno oblici zabave.
Koji čovek sa svim olakšicama za život na Zemlji shvati Apsolutno, kao upokojeni ne potrebuje više ni mozak ni egzistencijalno-obrazovna sredstva koja su funkcionalna za njegovu egzistenciju u telu; kao u jedinici fizikalno aktivne hemije.
Prosvetljeni upokojeni je u bestelesnoj formi, kao fiziološko aktivna fizika, pozicija Boga; tj. upokojeni je kap u Okeanu, koja je svesna i sebe i celog u kojem egzistira. Duša upkojenog prosvetljenog nije ona „ukoričena knjiga“ dobronamernog ali neprosvetljenog upokojenog Zemljanina. Pozicija Boga je Bog sâm.
Dakle, prosvetljeni Zemljanin je sebi izradio ono što je mogao imati i u telu na Zemlji; da su mu oko toga „pomogli“ ostali pripadnici vrste. Ako sad moram precizirati šta to konkretno znači - evo, neka vam bude!
Ono što prosvetljeni izradi sebi sâm za tzv. večni život posle smrti tela, može sebi izraditi cela vrsta za života u telima na Zemlji. A to znači da nam je potrebna Konfederacija Zemlja. Da bismo se duhovno uzdigli; bez zloupotrebljavnja poljoprivrede i tehnologije u destruktivne, kolonijalističke i sebično-životinjske svrhe.

Hijerarhija duša upokojenih Zemljana

:copyright:: Dragoljub M. V. P. -
diplomirani otac, književnik i muzičar
CH, 4500 Solothurn, Postfach 608
www.iging-studio.ch
www.flyingjoymaker.com
24.09.2022.

» Hijerarhija energetsko-materijalnih ispoljenja Apsolutnog
» Observateri tudjih dusa...
» “Karl Marx i duša koje nema” (u nastavcima)