° Ja pretpostavljam da ćemo se uskoro rastati, odnosno da ćemo se prestati susretati, pa da vas ne bih posle zvao u snu – želim da vam postavim još jedno pitanje.
* Izvoli.
° Jeste li vi svi petobojni?
* Da. Mi smo ti sad ovde dokaz da su važniji dometi u medju-ljudskim odnosima, nego što su to dometi u nauci i tehnologiji. Tačno ti je i ono da postoje i šestobojni.
Koja je njihova falinka, odnosno zašto su ignorisali i preskočili šansu da postanu besmrtni i da se upare u Andjele?
Razvijali su se naučno-tehnološki do maksimuma. Ali – diskriminativno. Muškarci su vodili sve poslove izvan porodičnih prostora, a žene sve poslove u porodičnim prostorima. I to je tako teklo hiljadama godina. Pa je tako to ušlo i u genetski kod tih naroda. I u taoističku filozofiju: da je muškarcu mesto izvan kuće, a ženi mestu u kući. Kao što je fiziološki segment postao toliko jak da je žena težila da postane majka, tako je i društveni segment nje postao toliko jak da je težila da se prvo potčini „svom“, a ustvari bilo kom muškarcu. Kao što žena želi postati majka, a niti zna, niti razmišlja mnogo, o svojstvima, izgledima i sposobnostima deteta koje želi roditi, tako u genetskom kodu nje ne stoji ništa o „njenom“ muškarcu; osim toga da ga kao „njegova“ žena treba za oplod i porodicu. Treća vibracija (libido) je kod nekog ljudskog bića umanjena, ili normalna ili uvećana. Ali čak i sa niskom petom bojom/vibracijom kod žene proradi onaj genetski naboj, makar jednom godišnje, kao kod krave ili kobile, ... da postane bremenita i – mora da se upari. A krava ne zna ništa o biku. Niti ju išta o njemu interesuje: mora da se upari i – gotova stvar. Tako je i sa ženama šestobojnih postalo: „Imati muža, a kad će ko od nas dvoje kog i koliko često polno trebati – videćemo.“ Bivalo je sve to u ljubavi. Ali njihovi ljubavni odnosi su bili primitivni:
„Ti si moja, ja sam tvoj; deca su naša.“
Zašto mužjaci bilo kojih vrsta moraju više hteti, trebati i želeti polno opštenje – objasnili smo. Kad su muškarci sada šestobojnih bili dostigli nivo četvorobojnih, t. j. neki nivo filozofskih pogleda na svet i shvatili da je ljubav ustvari ono što je govorio vaš apostol Pavle: „Ti si moj/a ne zato što ja to hoću, nego kad/ako ti to hoćeš“, – bilo je kasno za promenu mentalnog nasledja u tom narodu. Žene su ostale trobojne, a muškarci su postali petobojni, pa i šestobojni: Milostivi prema svojim ženama i zajedničkoj deci, ali žene se nisu menjale. Osećaj pripadanja je bio jači nego osećaj davanja. U tom narodu nije moglo doći do konsolidacije da se zajedničkim htenjima, po pitanjima njihovih ljubavnih odnosa nešto genetski promeni. U njihovim ljubavnim odnosima su egzistirali jednostrana predaja i jednostrano potčinjavanje. Pa i predaja ne od strane svih muškaraca, nego od jednog vrlo sporo uvećavajućeg broja. Opet stotinama i hiljadama godina polako. Tako se njihov narod, polno gledano, nije ljubavno paralelno razvio; do dovoljnog broja jedinki, koji bi u genetski kod naroda uneo svojstvo nove rase; besmrtnost na osnovi moralno-filozofskog shvatanja polnosti i snage energetskog polariteta u jednom biću, t. j. Andjelu. Ženama je u narodu šestobojnih i dalje dobro, a muškarci nemaju kud. Diskriminativno je počelo, diskriminativno je trajalo i sad ne pomaže milosrdje, jedne strane (muškarci), kad druga strana (žene) i ne misli da joj nešto nedostaje.
Sedeli smo tako mnogo dugih minuta. Šta su oni razmišljali ne znam. A šta sam ja razmišljao – nisu imali šta znati, jer nisam ništa ni razmišljao. Postavio sam svoj um na četvrtu poziciju i uživao kao da sam sâm. Ne koliko vremena je prošlo dok su odlučili da me „probude“ tek jedan od njih je rekao:
* „Mislim da smo dovoljno dugo konstruktivno ćutali. Kad se budeš sećao ovih susreta zamišljaj da smo te na kraju svi pojedinačno zagrlili.“
° Hvala za sreću koja mi ostaje zbog toga što sam vas video i sa vama razgovarao. Sećajte se i vi mene kao da sam i ja vas, na kraju, svakog ponaosob zagrlio; u ljubavi za sve vas i sve vaše tamo. Hoću, ipak, na kraju da kažem još nešto, pa da to ponesete vašima kao takozvanu filozofiju donekle zbunjenog Zemljanina.
Tokom naših razgovora su potencirani moral i shvatanje mogućnosti potpunog razvoja jednog društva. Takodje ste potencirali da naučno-tehnološki razvoj nekog društva nije odlučujući za potpuni razvoj naroda, tj. civilizacije. Medju nama Zemljama vaša shvatanje Boga i morala ne mogu isposlovati uspeh kakav su te dve stvari isposlovale kod vas. Pa se donekle čudim kako je vama uspelo dogurati dotle gde se sada nalazite.
Tu su me svi pogledali s čudjenjem na licima njihovim, a ja sam mirno nastavio.
O čemu se radi? Vi ste prethodno, u jednom momentu, rekli da mi Zemljani ne možemo da se usaglasimo oko religija. Ne mogu ni ja s vama da se saglasim. Nego vam, s moje tačke shvatanja Stanja stvari, kažem da ste se vi, tamo gde ste se već tako uredili, samo usaglasili u veri, a ne uredili u znanju. Rekli ste mi ovde da je Božanski um „sebe svestan i kad je neizdiferencirana celina; kad je, kako bismo i vi i mi rekli, samo semenka.“ I to je, meni, filozofija za analizu. Zašto?
Um, kao radno-proizvodna sposobnost mozga je istovremeno i radnik i radionica. Postoje radnje, proizvodi i stanja uma! Šest radnji na tri nivoa i stanje na četvrtom. Dakle, ono što vi i ja nazivamo svesnošću nije ni radnja ni proizvod uma, nego je stanje uma: um u hibernaciji, a ne na četvrtoj poziciji svojih delovanja, koja je ustvari pozicija apsolutnog mirovanja sebe-svesnog uma. Ja zato mislim da Bog, koji je, kako i vi kažete delotvorna inteligencija na slobodnoj volji, biva u dva stanja apsolutno miran: U semenu sebe nesvestan, pa posle inteligentnim ispoljenjem sebe sebe-svestan.
Dok je Celo samo pra-semenka, ili pra-atom, umnost je tek potencijalna neizbežnost; dakle još nigde ispoljena; još nigde potvrdjena. Pre ispoljavanja Jedinog nema samo-svesti. Celo se osvešćuje tek konkretnim inteligentnim ispoljenjem Njega. Bićem koje poseduje organ kojim sebe traži u Celom. Taj organ je mozak. Tek mozgom, tj. instrumentom umnosti, može Celo postati sebe-svesno. Zato kažite tamo vašima da se Bog osvestio umovima „vaših ljudi“, tj. rasama ispod vaše rase, a ne umovima vas andjela tamo; Kojima su „vaši ljudi“ bili ono što su nama majmuni ovde: Preci. Vaši petobojni, pojedinačno nastali, su stariji od vas petobojno uparenih. Zato ja u svemu, govorim da je čovek biće sa svrhom. A vi, moralno i naučno-tehnološki razvijeniji od nas, jeste samo civilizacija špekulativno, tj filozofski uspavanijih od naših špekulanata. Pa, pošto niste bili posmatrači diferenciranja pra-atoma, ne biste lako ubedili naše špekulante da je Bog sebe svestan i u semenu. Jer ako većina tobože obrazovanih Zemljana u to posumnja – ništa od našeg napretka ka besmrtnosti; jer neobrazovan narod ovde više veruje špekulantima nego svom neznanju, pa da bi se potrudio da sâm spozna istinu. Što je i razumljivo. I onda narodu ostaje traženje spasa kroz veru, religiju, jer je „dokumentacija“ nejasna; nepostojeća. Nije tek tako kod nas pitanje svih pitanja: „Da li je starija kokoška ili jaje?“
* Dobro. Ono što mi tamošnji i neki od vas ovdašnjih mislite i razlažete u osnovi ovako, kako zaključujemo o razvitku i smislu života od ameba do andjela, oko čega smo se manje-više usaglasili, dobije samo podsmeh šestobojno ortodoxnih. Koji su sad to, a?
Tu je moj sagovornik zaćutao. Ćutali smo dugo; ali ipak nije bilo sumnje da razgovor nije završen. Pustili su me da se čudim i razmišljam o šestobojnima, koji su filozofsko-religijska struja medju njima tamo. Onda je jedan od ovih „mojih“ gostiju nastavio:
Razgovori s Vanzemaljcima – YouTUbe Playlist
https://www.youtube.com/playlist?list=PLNwW_Tafzl48nSUFHFYHNL8iEh8kubaO6
Prijem 
