Poslednji dan života

Medicinska sestra Bronnie Ware iz Australije ceo svoj radni vek
posvetila je negovanju ljudi na samrti, brinući se za teške bolesnike
kojima je preostalo najviše 12 nedelja života. Na svom blogu objavila je
pet stvari zbog kojih ljudi pred kraj života najviše žale. Svoja
opažanja planira da objavi i u knjizi, a Gardian ukratko prenosi čemu je
sve Broni svedočila.

1. “Voleo bih da sam imao hrabrosti živeti život onako kako želim, a
manje ugađao drugima i radio što se od mene očekuje.” Ovo su ljudi
najčešće navodili. Kad bi shvatili da je njihov život pri kraju, i
pogledali unazad, shvatili bi koliko svojih snova nisu ostvarili, i
koliko toga se dogodilo, jer su ugađali drugima. Shvatili bi da nisu
svoje izbore temeljili na vlastitim željama i potrebama.

2. “Voleo bih da nisam toliko radio.” Ovo je izjavio skoro svaki muški
pacijent koga sam lečila. Nedostajala su im njihova deca i partnerke.
Žene su takođe navodile ovaj razlog.

3. “Voleo bih da sam imao hrabrosti da izrazim svoja osećanja.” Mnogi
ljudi su zarobili svoja osećanja kako bi bili u miru sa ostalima. Kao
rezultat toga, nastavljali su da žive osrednjim životom, pomireni sa
onim sa čim već jesu. Mnogi su se razboleli, jer su bili ogorčeni i
nesrećni.

4. “Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima.” Ljudi
jako često ne shvataju vrednosti svojih prijatelja sve dok ne dođu do
kraja života. Mnogi su postali toliko zauzeti svojim životom da su na
kraju ostali bez brojnih prijateljstava. Svima na kraju života nedostaju
prijatelji.

5. “Voleo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji.” Mnogi do kraja
života ne shvate da je sreća stvar izbora. Ostali su zarobljeni unutar
starih odluka i navika. Tešili su se onim poznatim, a strah od promene
sprečio ih je da budu srećni do kraja. Na samrti žale što se nisu više
smejali i uživali.

Cuo sam ovde za knjigu jedene mlade zene zene iz Australije, koja je radila na jednom mestu dok joj nije sve dojadilo, pa je krenula u svet, bez nekog posebnog cilja i posebnog plana. Stekla je neke uvide i zakljucke pa je to vec objavila u knjizi, za koju sam cuo da je bestseler.
Sad mi ovo sto ti ovde pominjes lici na muzenje izmuzene krave. Sto ne stavljam tebi "na dusu" nego na dusu pomenute Bronnie Ware.
Kakogod bilo i ovo od Bronnie Ware je svedocanstvo o "filozofijama" prostih - neproduhovljenih ljudi.
Inteligentan covek zna da posle ..banja nema kajanja, a druga stvar: sve sto su propustili ne bi ih (u)cinilo srecnijim u zivotu, jer same ove liste njihovih propustenih stvari govore da su prosti, a prostim ljudima uvek nesto smeta.

Verovatno ce knjiga postici dobru prodaju, jer ima mnogo goveda koja zale za istim; za cim zale sticenici Bronnie Ware.

Mislim: nataknem i njih i Bronnie Ware na moje kare.

Ne znam Flajko, mene je samo nit zanimala kao fenomen danas, knjigu nisam čitala i neću je ni čitati.
A, šta je inteligentan čovek-to je diskutabilno...

Upravo sam htela da kazem kako meni ne bi bilo zao nicega sto sam ili nisam uradila, iako smatram da sam jos mlada da odem s ovog sveta, jednostavno sve to sto sam cinila za druge mi je drago i danas i sve bih opet isto uradila...ja bih bila vrlo dosadan pacijent doticnoj i ne bh se sigurno nasla u njenoj knjizi.

da, da.
mlade treba da dolaze, a ne da odlaze.