a miriše na čudo....

First topic message reminder :

Da mi je neko pre desetak dana rekao da cu rado posecivati jedan forum, rekla bih da je to nemoguce. A, evo, tu sam, i kao sto rece (osma?), drago mi je sto mogu lupetati do mile volje. Uopste nije vazno koliko ljudi ce to citati, i hoce li uopste procitati. Blog se ne pise zbog citalaca. A, ideje, misli, stavovi (i jos dosta toga) se nece (znatno) promeniti samo zato sto je forma drugacija.
Bgdcafe blog is still running!

Kombajnko sve pesme ovdek su Vukilicine i moje
to je nasa licna imovina

Fala ti na cituckanju i svidzanju

Zahvaljujem se Kurte!!!!!

Bogme ste dobre

Kurt kombajn ::

Bogme ste dobre

nismo dobre nego dobri ccc uxx Vucko reci mu da si musko bre

Muško ili žeMsko...svejedno...pjesma je dobra.

G-dine Karlju

Tix nekix sumanutix godina kada se bilo vise mrtav no ziv,
kada se puzalo pred senom sebe a dusa xmm tada bila prazan bunar ne recenog...
kada se tezina tog u sebi nije merila tisinom vec gabaritima nemogucnosti i kilometrima
neceg sto moze a nije....
e tih godina, tih ukradenih minuta potrosenih na drugi svet, dugu stvarnost, drugo bitisanje
donelo je ove korake u oazu mog grada...
taj maleni otok u kome sam rodjena bez laznih predrasuda i morala...
gde je maska na licu podrazumevana i gde se ne šmira vec glumi zivot zivota...
ex tu, tu sam ocima gledala a dusom udisala velicine nekih fascinantnoocaravajucih tespijanaca, arlekina...
pa tek onda pravih pravcatih ljudi od krvi i mesa sa svim svojim manama,
sujetama kojijeh narafski nije bilo ni u nagovestaju u odnosu na nas koji smo 'obicni', 'svagdasnji'... naprotiv....
xmmm secam se od Oceva i oca, Svetog Georgije koji ubiva azdahhu pa do Matice...godine... dani... meseci
ejjj decenija ipo koliko se znamo 'kolega' eto tek sad u ovim slovima u tim recima ...
'M pertla ceroo...' spustam pogled pa narafski g-din je po ko zna koji put odvezao istu...
g-din Kralj Bolje napisanih kako bi rekao Serbedzija...
bard velelepnih reci u letu...
iz njegovg glasa nizale su se niske strastvenosti napisanog
ne recenog vec zapamcenog za nove zivote.. novi svet...

Izuzetna cast mi je bila biti samo prasina koja je ocesala i vase rame g-dine Kralju
neka Vam je vecna slava



ps 'vecnost otkljucava nove prozore Miko' tek sad
razumem kako je vecnosti lako jer sve najbolje ima u sebi...

Mesečev sjaj prosuo samoću
po našim rukama nespojenim,
sa kim li sada pričamo noću
tužnim usnama razdvojenim.

Reči nam se gube u praznini
prećutasmo ih kad nismo trebali,
sa tugom se obraćamo mesečini
nismo ni počeli, a već se predali.

Da li iste priče imamo ove noći
sanjamo li možda iste snove,
hoćemo li ikada snage smoći
da stvorimo trenutke nove.

Sve prećutano da izgovorimo
dok se čvrsto držimo za ruke,
zagledamo u oči, strasno poljubimo
u srce urežemo te trenutke.



VUČKO

Kiša je padala a ja sam plakao
koliko sam samo plakao
plakao iz najdubljih dubina svoja emotivne duše
uključivši najsnažniju brizgalicu od svih brizgalica koje potiskuju suze
plakao kao što je Bambi plakao za svojom majkom
ili kao što će obožavaoci Dina Dervišhalidovića plakati na njegovom koncertu
dakle kiša je padala a ja sam plakao


za njoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOoOOOOOOOOOoooooommmmm....

Tamo gde je tuga troma i daleka
gde bol ne postoji, gde te sreća čeka,
tamo se uputi prošlost zaboravi
gde nežnost te čeka i zagrljaj pravi.

Tamo je proleće uvek u cvatu
a radost ljubavi ne tebe čeka,
neko je za tebe spevao sonatu
tamo gde se spajaju mesec i reka.

Zaplakaćeš tada suzom radosnicom
srce će ti drhtati od naleta sreće,
leptiri će lepršati pod pupčanom vrpcom
za tebe će cvetati divno poljsko cveće.

Udahni duboko, nek se pluća šire
oslobodi strast i skini okove,
pusti svoju žudnju, sve svoje nemre
osetićeš nektara božije sokove.

Kada jedne noći pogledaš niz reku
i prepoznaš možda dragu siluetu,
zamisli još jednom lepu želju neku
još te neko voli na ovome svetu.



VUČKO

Pricac tvoje omalovazavanje i insinuacije i to neko tzv intelektualno drobljenje
stravrnooo aliiii stvarno mi skace po ganglijama jer me ne zanima sto si nadrkan na prvi glas srbije jer je tvoj omiljeni ucesnik ispao il ne aal ovom zaista nema mesta ovde pa bi te shodno tome zamolila da ubuduce slobodno ne pises ovakve ingeniozne stihove...

ps PORUKA ZA ADMINA ako je ikako moguce zamolila bih da se post gore obrise tj premesti na njegovu stranicu jer ga sxvatam kao nipodastavanje i omalovazavanje nas pisaca po ovoj strani...

Izvini što nisam dorastao tim haj pesničkim dostignućima, ali samim tim što reaguješ na moj skromni pokušaj da i ja budem pJesnik u stvari pokazuješ koliko sujete spava u tebi iza tih kucomacocico izrazčića. O smislu za humor da ne govorim.

ingeniozno i nadasve preterano nedohvatljivo za moju kobajagi intiligenciju

Hvala vam, publiko. (Nele Karajlić na RNR zauvek, devedeset neke)

....MOŽDA TE STVARNO NISAM VOLEO....

Teturam se kroz mamurne dane,
treznim šetnjom od kafane,do kafane.
Predveče okupljam moje prijatelje,Cigane
da mi pomognu i otvore neke nove rane.

Dok čujem pesmu"Gde li si sada ljubavi..."
polako tonem u san o tebi,u nekoj bari.
Nekad se budih pomalo umoran od tvoji čari,
ovih dana me bude moji ortaci,klošari i đubretari.

Razbijam mamurluk sa nekoliko hladnih piva
da mi se razbistri u glavi i pomisao na tebe postane živa.
Dug je put predamnom i ja se pridižem,ponovo krećem,
u još jednu suludu noć bez tebe lagano posrćem.

Kao i svako veče zastajem ispod tvog prozora
postavljam još jednom pitanje....bez odgovora.
Umesto kamenčića bacam još jedan setan pogled
i nestajem u noć bez smisla,gde me čekaju haos i nered.

Opet sam na nekom starom,poznatom splavu,
lomim čaše o dlanove,na grudima rezbarim arabesku pravu.
Na kraju me ispraćaju muzičari,dočekuju moji Cigani,
takve su bez tebe sve moje noći,svi moji dani.

Padam,polako tonem u izbljuvak naše ljubavi
šamaraju me,pipaju puls,dok mi se san tobom bavi.
Hoće da me probude,mojih snova o tebi,otmičari,
ne dam...guram ih od sebe,želim da skončam u toj močvari.

Nemam sreće,budim se,ustajem,stresam sa sebe još jednu noć,
stižem do prvog kioska,ispijam jedno hladno,za prvu pomoć.
Večeras ću da se suočim s tobom,pitam što sam odavno hteo,
da li sam te,kad' ovoliko patim,da li sam te stvarno voleo?





VUČKO

........SMILUJ SE BOŽE!.........


Tuga me opet posetila noćas
i stegla mi srce kandžama svojim,
suza mi je jedna zaiskrila načas
teškim uzdahom svoju dušu dojim.

Večeras me lome neke tužne priče
koje uopšte ne pripadaju meni,
slomljena žena kroz plač ime sriče
izgubljene ljubavi sa nožem na veni.

...........DUG PREDAKA...........

Šta tražim ja u ovom svetu
koji uopšte ne razumem?
Otkud u ovog života letu
kad' leteti ne umem?

Šta bih mogao sročiti,reći
ovim jezikom nemuštim?
O ljubavi....možda o sreći
kad' nemam glasa,da ga pustim!

Ko me baci u ovu rupu
obezglavljenih i ludih?
Otkud ja u ovom skupu
i kako se tu probudih?

Ko me je na ovaj svet doneo,
ostavio u ovom košmaru
i što me odmah ne pretvori u pepeo,
da ne patim u ovom životnom daru?

Zašto me baš ovakvog stvori
nečija moćna,bezdušna ruka?
Sve u meni protiv života govori,
i sve je u njemu patnja i muka!

Zašto se pojavih ovako nakaradan,
ko je to mojim životom zadužio,
ovakvu sudbinu,ovaj greh gadan,
da bih ga za nekoga odužio?



VUČKO

Dok gledam te u oči
ja vidim suzu svoju,
jer znam da nećeš moći
da ljubiš mojih zelenu boju.

Vreme neumitno prolazi
srećemo se samo u snovima,
moja ruka bi da te mazi
dok spavaš na mojim grudima.

Hteli smo,mnogo toga želeli
a boli nas ta želja pusta,
tek san nas samo deli
da nam se spoje,od želja usta.

Kačimo osmehe i poljupce
jedno drugom o grudi,
puca i tvoje i moje srce
da li smo to od snova ludi.



VUČKO

Čitajući Blue stihove, setio sam se jedne glumice koja je postala i pesnikinja, a sve je počelo onako prilično naivno, ne nekom drugom forumu, pa je onda ona napravila svoj blog, pa se tu kupilo svega i svačega i onda je izdala knjigu. Proše godine na Sajmu knjiga je bila promocija i išao sam tamo da je zagrlim, i posle smo zapalili na Staru stenku i onda sam se po ko zna koji put uverio da je gđa Roščić jedna mala žena sa ogromnim srcem. Retkim. Uglavnom, ona je poslednja osoba koja me inspirisala da sanjam, a da sa njom nisam bio u vezi ili nešto slično, jer ja ne umem da trošim reči bez osećanja koja ih prate, nekako imam osećaj da bih lagao. uglavnom, malo ću da se hvalim da sam i ja nju eto možda malčice inspirisao. Ono što je sigurno je da je sledeća pesma moja, tj. nastala je iz neke naše međusobne prepiske, a dotična pesnikinja je umela da to uobliči na način koji je ugodan oku:

To je nešto

Kad se on lati reči
to je nešto!
Kao da joj dreši mider dok je smišlja
pa ondak kupa golu
u koritu svojih misli
u sapunu od ideja mirišljavih
pa je briše do suvoće uglancane
i do samog sjaj lepotinog.

A haljine što joj bira
to je nešto!
Pa je onda stegne tol'ko
da reč mora svaki višak da upusti
i ko peščani sat se
prizgodni i označi
pa tek onda reši da je kaže.

E kad ta reč do mene stigne
to je nešto!
Sve se brinem da tek nije
i od same mene lepša...
pa je onda dugo merkam
ne bih li joj manu našla:

da ga kao nasekiram
da se kao sporečkamo
da se on kao besan
u Mesec ubulji
i izlane nove reči ko kučiće tek izlegle
nemuštirane

ondak ne znam da l' pre njega
il' te štence u srce da stavim...

A takvog ga i druge snajke
ponajvećma volu
pa zeksiru one svoje
da im ko on štogođ lanu
i pogledom bušu rupe Mesecove
jer, to je baš baška nešto...

Muzička podloga:

Tarzanija, taj divni naučno-istraživački sajt:


- Dobro jutro, noćni bar “Čemu žurba”. Izvolite?

- Daj Jovo nemoj me zajebavati, zvaničan si k’o da radiš za Elit model luk. Šta ima?

- Evo kuvam ručak ženama, jedu majku im drndam za vod četnika.
Natuk’o sam im deset kila pasulja u kazan, mešam veslom, ima da se
odvaljuju nedelju dana.

- Ako, ako… treba radnu snagu na’raniti. Kaži mi je l’ mogu
kamene face za večeras? Manje društvance, hteli smo nešto da proslavimo.
Nas pešes, ne više.

- Mogu, kako ne, sve za redovne mušterije. Rozika radi večeras, sa njom ste se već uigrali, pa da vam nju sklonim sa strane?

- Može Rozika, ima osećaja za igru, kaži joj da dolazimo. Taman imam sa njom da popričam.

Kratko o muškom mozgu

Neko bi rekao, a uglavnom taj neko poseduje slabe dumerene dvojke i
vosak za skidanje brkova, da muški mozak ima jedan značajan hendikep:
potrebno mu je negde između 23 i 160 godina da dosegne nivo ozbiljnosti
mozga pijanog oposuma na amfetaminima. Pošto sam juče u liftu zatekao
lutku na naduvavanje kojoj je na dupetu pisalo: „Ovde nas niko ne vidi“,
zaključio sam da je to u potpunosti tačno.

U muškom društvu mora biti zabavno

Mi, eto takvi smo, ne nalazimo interesantim da satima usisavamo deci
ipo nemućenog Nesa i planiramo odlazak u kupovinu garderobe koja toliko
lepo izgleda kad se obuče da će neko valjda poželeti i da je skine. Mi,
eto takvi smo, moramo da smislimo nešto što će više da nam čuči, a ova
društvena igra nam dakako čuči. I figurativno i bukvalno.

Tereni i rekviziti

Tereni za igru, koja velikom neodgovornošću MOK-a
još nije uvrštena među olimpijske sportove, su najčešće maskirani
natpisom “Noćni bar” i uglavnom ih nije teško locirati. U njima ponekad
postoji odvojena odaja za to, ali uglavnom se rekvizit pakuje za poneti.
Malo veći problem predstavljaju baš rekviziti koji su dosta skupi za
iznajmljivanje i kod nas još uvek nelegalni. Najčešće se proizvode i
uvoze iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza i Mađarske. Mada, na veliku
radost onih koji veruju u kapacitete domaće industrije, poslednjih
godina se i mi možemo pohvaliti ništa manje kvalitetnim proizvodima.

O pravilima

Veoma su jednostavna i sastoje se u tome da bar tri muškarca sednu za
komforan sto, ispod njega ubace rekvizit i oslobode kurčeve kako
rekvizitu ne bio bio otežan pristup do njih. U daljem toku igre muškarci
mogu da kartaju šaha, piju i slažu domine ili raspravljaju o neizvesnoj
sudbini ugroženog madagaskarskog dabra. Mogu da rade šta god im volja –
samo ne smeju da ispolje bilo kakvu gestikulaciju koja bi ostalima dala
do znanja da rekvizit baš njih oralno stimuliše. Ako ih provale, moraće
da plate sledeću turu koja nije ni malo jeftina i da se nadaju da
nasumični odabir rakvizita neće opet targetovati baš njihovu izmučenu
genitaliju, jer bi u tom slučaju ženu morali lagati kako je opet sve
pare odnela pogrešna sudijska odluka u devedesetom minutu.


To
je dosta loš scenario, ali nije najgori. Najgori je kad se nekom učini
da kolega sa desne strane pokušava da prikrije predejakulatorne
facijalne grčeve, pa samouvereno uperi prst u njega, a rekvizit spontano
iznad stola mahne rukom, što nedvosmisleno dokazuje da se pušenje
odvija na potpuno drugoj strani terena. Tada je dužan da finansira
sledeću turu, samo što u ovom slučaju pušenje nije platio sebi, nego
drugome.

Po drugoj verziji pravila, onaj ko poslednji ostane neprovaljen kao
nagradu dobija rekvizit do zore, a ostali plaćaju i igru i njegove
private bahanalije. To je skraćena verzija kojoj pribegavaju društva
koja moraju ustati rano izjutra ili oni koji su obavezni da noćas namire
vlastitu ženu.

Trač

Silvio Berluskoni je najbolji igrač kamenih faca od osnivanja ove
plemenite igre. Približio ju je članovima svake svoje vlade i običavao
je da pod sto šalje sve one čijim radom nije bio zadovoljan. Bez obzira
kog su pola. Bivao bi provaljen samo kad bi, nazadovoljan kvalitetom
usluge, od dosade zaspao za stolom. Tadić je jednom prisutvovao i
izvinio se gospođi. Krkobabića nikad nije zvao.

Neposredno pred početak igre

- De si Rozika, najveći talentu mađarskog vaterpola, jesi l’ razgibala vilice?

- Jesam, vidi…

- Nesvakidašnje mnogo možeš da zineš. Svaka čast!

- Hvala.

- Nego slušaj… vidiš onog cvikeraša što sam ga doveo. Zajebao me
za neki posao, kad mu budeš pušila jako srči, izvuci ga iz peta i gricni
mu katkad mudo da ga lakše provalimo.

- Dogovoreno, al’ kako da pod stolom provalim koji je njegov?

- Po mirisu!

- Nije valjda da se nije zapr’o?

-Ma zapr’o se Rozika, oca mu poljubim, je l’ me zajebavaš?
Ironija, ženska siso. Vidiš da ima neke krem pederske cipele, pa po
njima gledaj. Nećemo se prezuvati, jebiga. Ti muško jedino po kurcu
raspoznaješ?

-Isključivo! Po njemu vas jedino i vrednujem, za bolje niste.

citat:
"Po njemu vas jedino i vrednujem, ..." ?

Rozike u Srbiji, Milijane u Nemackoj, ...

Pre nego što odu ove moje ruke
možda će mrsiti tvoju bujnu kosu,
pevaćemo iste pesme zvuke
dok budemo šetali kroz jutarnju rosu.

Ove moje ruke pre nego što odu
možda će drhtati od strasti i sreće,
i dok tvoji pogledi zenice mi bodu
srce mi u grudima postaje sve veće.

Moje oči ove pre no što se sklope
upijaće svaku crtu tvoga lica,
dok se moje usne od slatkoće tope
ljubeći jagode od tvojih usnica.

Možda ćeš me voleti i ljubiti strasno
i u mojoj kosi izgubiti prste,
ah, ti dušo mila, ti stvorenje krasno.



VUČKO

wucicca ::

Misli predstavljaju grafički prikaz opažanja... verbalni su odraz naše percepcije.... one su statične skice nečega što tek treba da postane slikom.
Bez Osećanja naše misli su suvoparne,šematizovane,emotivno hladne,rigidne... one imaju moć da ih oslikaju u najfinijim nijansama,filigranski precizno.
Osećanja produbljuju misli...stvaraju udubljenja i pukotine,u koje se potom zavlače... ona i cilkično izazivaju vrtloge u mislima i stvaraju duboke ponore...u njima se natapaju želje i nadanja.
Osećanja oblače misli u odeću radosti,smeha i ljubavi...osećanja ih i sahranjuju odećom tuge,bola i očaja.

Misli su bazična osnova našeg postojanja,a osećanja su viši,nadredjeni pojam njihov.
To je zato što misli ne mogu uvek da prizovu osećanja,a osećanja uvek izazivaju misli.
Misli čine život,a osećanja mu daruju smisao.....

ciji je ovo tekst?
(da bih znao kome da se smejem (kao autoru), a koga da sazaljevam ako veruje da je ovo smisleno obrazlaganje (obrazlozenje).

ne znam fly zasto tako? svako ima prava da iznese svoje misljenje i stavove pa makar se kosili sa nasim... prestala sam kao sto se da primetiti da obracam paznju na nevazna pisanjija i pisanija radi trosenja slova a slozices se da su ista dragocena... ovo je samo deo ostatak bice jednog dana... pa stoga groxotom mozes meni da se smejes mada napisano ne napisax ja

wucicca ::

ne znam fly zasto tako? svako ima prava da iznese svoje misljenje i stavove pa makar se kosili sa nasim... prestala sam kao sto se da primetiti da obracam paznju na nevazna pisanjija i pisanija radi trosenja slova a slozices se da su ista dragocena... ovo je samo deo ostatak bice jednog dana... pa stoga groxotom mozes meni da se smejes mada napisano ne napisax ja

100% si u pravu kad su neka druga pisanja u pitanju, ali Bog mi je svedok da sam dobronameran kad kritikujem ovakve tekstove; o osecanjima i duhu/dusi.
Jer svakog pustamo u stetu ako ga ne opomenemo da su to gluposti.
Kad bih ja hteo da mudrujem, ja bih ovde postavio raztmisljanja koja su u suprotnosti sa ovim koja sam "napao".
Ali ne, ja se u ovakvom slucaju samo oglasim kao upozoravajuci:
"Ne veruj u to, a za tvoje dobro je da ne verujes u to."

Dakle zaista mislim da je glup onaj koji ovakvim tvrdnjama zavodi decu i neobavestene, a nesretan je onaj ko u ovo (koje sam kritikovao) poveruje.

pa eto vidis:
cim si ga postavila ovde - dopada ti se.
A samo zelim da te upozorim da to ne valja ni za sta.

ljubim te kao i uvek.
tj. nisam bio slep da ne bih video ko je postavio.
A bar se nas dvoje pazimo i ne vredjamo.

dragi moj fly medj nas ni nerazumevanje ne moze a kamoli svadja...
svideo mi se i ovaj pogled na temu iskreno a jedva cekam nastavak
da bih videla kako ce se iz vrzinog kola misli i osecanja dati banka
da se izadje

Lepa Lelo, to što ti pišeš je tačno.
Ali postoje nadrimudraci koje čovek ne sme ostaviti da zaglupljuju one koji bi se okrenuli na pravu stranu kad bi čuli alternativno mišljenje.
Ja u ovakvim slučajevima pustim glas. Ali se ne smatram obavezim da kao alternativu besmislenim tvrdnjama postavljam bilo čije smislene opcije.
Danas je toliko mnogo pametnih stvari da je samo pitanje ko ide linijom manjeg otpora i radije prihvati pubertetska blebetanja, a ko se udubi u temu.
A pošto je tako kako ti kažeš, ja samo na uljudan način (kao u gornjem komentaru) kažem “mudracima” da ne baljezgaju, a deci da ih s oprezom slušaju.

Srce


Moje je srce prazna luka

ispod starog ocvrslog grebena.

Nju povremeno zapljuskuje more

i boji lepota koralnih sprudova.

Tu je i obilje pecina praznih

utociste cudnih dusa

koje galebovi redovno hrane ribama.


Svoju sam senku podao za vecnost

kadifu za mesec a ime za san.

Svoje sam nebo okito svilom

jutro podao za lupu bongosa.

Svojom sam klimom nasitio ovce

i podao car za sretna zbivanja

Lela ::

" 'Waking up is unpleasant, you know. You are nice and comfortable in bed. It is irritating to be woken up. That’s the reason the wise guru will not attempt to wake people up. I hope I’m going to be wise here and make no attempt whatsoever to wake you up if you are asleep. It is really none of my business, even though I say to you at times, "Wake up!" My business is to do my thing, to dance my dance. If you profit from it fine; if you don’t, too bad! As the Arabs say, "The nature of rain is the same, but it makes thorns grow in the marshes and flowers in the gardens. "

A, nisam ni ja mnogo zabrinut da li se neko okrene na levu ili desnu stranu; istok, zapad, sever, jug.
Kako mi se sad nametnula misao da je jug najgluplji:
osigurava egzistenciju i ubija preduzimljivost.

Šta je to u našim čulima,
što nas tera u susret vetrovima
Severa Istoka Juga i Zapada
od kojih se budi naša mirisna nada.

Šta je to u tim opojnim mirisima
što nam donosi ljubav u obrisima,
naslućuje svojim mirisnim pesmama
priču o ljubavi,budi krv u našim venama.

Šta je to u novoj životnoj zori,
šta nam to naše telo govori
dok se budi uzdrhtalo od sunčevog bljeska,
na ljubavnoj postelji od vetra i peska.

Šta se to sa nama događa
što nam zarobljena srca oslobađa,
dok se uz zvuk morskih talasa
volimo bez reči...bez glasa.

Šta je to u našim čulima
šta nas to tako ludo obuzima,
dok se naša tela u strasti prepliću
na užarenom pesku ispisuju,o sreći priču.



VUČKO

... neporpracljivo romanticna ... sudbinski mastovita ... kosmicki
nedohvatljiva ... lucidno inspirativna ... a stvarno ... a i dalje ma sasvim
Obicna Savrsena Zena ...

Simbioza antagonista

Gledamo se blistavim zivotinjskim

sjajem u ocima.

Komuniciramo pitomim duhovima

nasih bica.

Posmatram tvoje bezbrizne oci

koje ne vesto skrivaju boje

tvoje duse i rub tvoje zelje.


Gledaju me ljupko

sa prihvatanjem svega na

svaku se neznu rec osmehuju.

Kao da je svaka izgovorena rec laz?

Otvaraju se nezni porivi na usnama

dok kriju smrt iza svoje senke.


Ostala je hrpa prljavog vesa u nama

koju su godine u nama talozile,

svirepo cekajuci trenutak da ga se

otresu.

Cini se da smo lak plen jedan drugome?
Uzdises u svom sebicnom zadovoljstvu

istovremo tvoreci u glavi misao za kraj.....

"Iskoristila sam te pijani majmune"

Pustinjski Kralj


Tog jutra sam se probudio

u ogledalu video novo lice,

tada sam znao da sam opet iznad

u kuci svetlosti u zagrljaju svilenog
jutra ,
van kaveza svakodnevice.

U pescanim dinama sam pronasao

svoje carstvo

pobegao napolje i izmenio svoje lice

kao sto zmija menja svoje kosuljice.


Svoje utociste sam nasao u retkom trnju

i kaktusi su sada moje mudro cvece.

Vetar je moj glasnik,vetar je moj oblik

vetar je moje lice.

Senke su moje sluge one prate u stopu

usamljene karavane i govore miko su moji

gosti danas,ko ce sutra biti moje pridoslice.


Nebo je moje ogledalo.

Zrno peska je moje ime.

Sunce broji moje grehe.

Sunce vidi i vrline

Kako se meri posebnost?

Citat :

Neki
ljudi udju u moj zivot bez glamurne najave, kao slucajni prolaznici
koji me okrznu nehotice dok streme nekom svojom linijom u nepoznato.
Okrznu me i ja kao da nikada nisam imala moju pravu liniju u nepoznato
zastanem na tren i krenem da istrazujem otiske prolaznih stopala. Tren
postane vecnost. Vecnost postane smisao..

Ti ljudi ostanu u zivotu i kada odu.
Mozda ostanu samo zbog toga opipljivo "zivi" jer su otisli.
Ne znam sigurno.

U svakom slucaju su posebni.
Poseban je dodir.
Ne meri se vremenskom skalom prezentnosti.
Cak ni fizickim prisustvom u prostornom prostranstvu.
Meri se onim "sve u nicemu" koje ostane kada vise nicega opipljivog nema.

I reci lepe.

Lj. Greeny.

triViALna o Zelenoj
.

Tišina

Šta je to tišina i kojim snom ona plovi
I zašto su sve boli oblika tog
A ne nekog drugog?!

Šta je to ćutnja i koja je boja ta

Što maštaču iz ruku otima
Potez maestrala u palvetnulu zvezda
Dana osunčana?!

I što se java pod prstima xarmonijom poigrava

Pa čitač ni ne sluti kolika je magija
Od slova satkana
Da se za dana ne vidi istina prava
Već ona u nama omeđana
Tim tišinama

Kojix su mirisa ti čarolični konci

Sve te neke kosmičke veze
Koja bi NAS da poveže?!

I što je tišina tolko mirna

Kad ljubav u senima slutim
Jel i slutnja deo nje
Ko i vazdux što udišem
Il je i ona samo
Deo igrarije
Ljubavne magije...

Zelim udahnuti vecnost

i zadrzati je dubiko u svojim plucima.

ZeLim Se vinuti u visine,obgrliti svod

svojim rukama i putovati sa zlatnim krugom

od istoka ka zapadu.


Plutati go po zvezdanom plastu svemira,

posetiti druge svetove i raspsen na

hiljade zivota u vidu kisnih kapi

naci se ponovo ceo u zagrljaju Zemlje.


Popeti se tada na njene najvise vrhove

i milovati ih poput devicanskih grudi.

Zeleo bi tada ugrejati umorno telo i dusu

i poput lavine se skotrljati pravo u okean.


Odakle bih ponovo gledao zvezde,

vecne nebeske dragulje i divio se

lepoti postojanja.

Tada bih svoju vecnost prodao za jedan

trenutak,bas ovakav.

SAM


Tvoje me ruke grle,tope me

tvoje me usne ljube,rastvaraju me

nasa se tela spajaju postajemo jedno.


Osecan cudan u meni se javlja,

sumnje mi ne daju mira , slutim

i kao da znam , dok sam s`tobom tu

u ljubavi glasnoj u svome sam

ocaju sasvim sam.


U oku tvome kavez vidim.

Ruke mi tvoje lance i okove donose.

U svojoj ceznji i strahu ne osecam

dodir ni srecu ni usne ni noc ni dan.

Dok pakleni oganj u meni tinja

i pomamne oci djavolski isijavaju

zelja lagano ne mirno plamti

i otima mi spokoj i otima mi san.


Bestelesno lebdim na dodir od svega

od stvarnosti od maste od ljubavi od igre.

Predosecaj moj vise sumnja nije,

sada sam siguran i sada znam

U svojoj ceznji i strahu ja sam uvek sam...

SAM...SAM...SAM i SLOBODAN!

exx cudo

Pusti me da tonem do tog dna,
Gde je dodir Miliostinja

Pa da iz nedara,
Ko bisere voljenja,
Iznedrim tu pticu susreta naših dlanova...

... i tako.....

@a miriše na čudo...

VRIJEME PLAKANJA






Od kad su stigla jaja u prahu


Sve naše žene žive u strahu


I jedna drugu sa strahom pita


Da li će stići u prahu kita.





Plaču curice iz dna doline


Sve do vrha brijega


Neće biti njega.






Poslije umjetne oplodnje


Stiže i kloniranje


Ne da nas je Bogu više


Već da bi nas manje bilo






Dal potop nije uspio


Jer je čovjek preživio.




Luka Lune Jović – Juvenal 2012
AD